Знакови типа

© Портрети: Је.Филатова, „Личност у огледалу соционике“, 2001.
© Одломак из чланка: В.Гуленко „Соционичка дијагностика: метод интервјуа“, 1999.
© Увод: Д.Лытов, 2006
© Преводилац: Леонид Т., 2006.

0. Увод: тестови или посматрање?

Намерно не наводимо на нашем сајту кључеве ка тестовима за одређивање соционичких типова. Јер, човек је способан да превари чак и најпаметнији тест, поготово ако си постави такав циљ. Постоји много тестова за одређивање типова према класификацији К.Г.Јунга (на пример, веома популарни тест Keirsey). Међутим, резултат таквих тестова се понекад ипак мало разликује од оног типа који човек сматра својим (на пример, резултат теста је ESTJ, али човек себе сматра ESTP).

Најчешће нећете имати могућност да понудите тест Вашим познаницима или колегама – напросто посматраћете их са стране или разговараћете са њима у слободној форми. Међутим, чак у овом случају се може извући прелиминаран закључак о типу човека. Доље су описани општи принципи дијагностике према његовом понашању, говору и т.д. Разуме се, чак прочитавши ове материјале, тешко да ћете моћи професионално дијагнозирати типове. Али ипак ћете стећи општу представу о томе што лежи у основи соционичких типова, и можда током времена наћи додатне информације у литератури из психодијагностике.

Ако познајете америчку типологију Мајерс-Бригс (MBTI): обратите пажњу да се тумачење свих 4 знакова, поготово J/P, нешто разликује од прихваћеног у MBTI.

1. Рационалност (J) – ирационалност (P)

Као чисти знак означава линеарност (J) /цикличност (P). Његове пројаве по нивоима ће бити следеће.

1.1. Интелектуални аспекат: говор/вид. Колико везан говор има човек, када износи своје мисли на сложену интелектуалну тему. Је ли имао неких говорних поремећаја у детињству (на пример, муцање, нејасна дикција) и да ли је успео да их брзо превазиђе? (J – стремљење ка структурисању говора, ка сложеним граматичким конструкцијама).

1.2. Социјални аспекат: сурова/блага правила. Упоредити, ако је човек имао такво искуство, како се одвијао рад у приватној комерцијалној фирми и у државној институцији. Какав му је однос према флексибилном распореду? (J – стремљење ка разрађеним процедурама, чији је крајњи облик догматизам, раздражење приликом удаљавања од уобичајеног поретка ствари;  P – гипкост, чији је крајњи облик необавезност, филозофија „ниси стигао данас, слична прилика ће се указати сутра“).

1.3. Психолошки аспекат: ниска (J) /висока (P) отпорност према стресу. Колико човек цени успостављене односе. Рационалац даје предност једном стабилном партнеру пред једним пријатним, али непоузданим, чак ако односи са оним првим нису баш најбољи. Ирационалац је далеко отпорнији на стрес у односима. Без нарочитих проблема мењаће их док не нађе најзгодније.

1.4. Физички аспекат: стиснутост/опуштеност тела и органа. J – стабилност или трајност стања, P – релативна лакоћа преласка из стања у стање. Треба разјаснити како се човек опушта, шта му треба за опуштање напетости. Са друге стране, корисно је сазнати колико брзо се он враћа у форму. Много тога могу разјаснити информације о томе како и у којој пози он спава.

2. Екстраверзија (E) – интроверзија (I).

Као чисти знак означава отвореност/затвореност. У информацијама прикупљеним током интервјуа обраћајте пажњу на следеће податке:

2.1. Интелектуални аспекат: широко (E) /дубоко (I) мишљење. Колико је широк круг интересовања човека? Колико брзо памти/сећа се информација? Је ли говорљив? Ако пише нешто, колико страница текста је у стању да напише једним махом? (у најопштијем смислу, E – тежња „обухватити необухватљиво“, I – стремљење ка стабилизацији, избегавање сувишних активности).

2.2. Социјални аспекат: лидер (E) / извршилац (I). Да ли има искуство рада на руководећем месту? Да ли је човек био лидер међу својим вршњацима? Да ли има жељу да предводи један велики колектив? Ко је стварни лидер у његовој породици? (E, пошто је иницијативнији, чешће постаје неформални лидер, али у стабилним институцијама међу менаџерима неретко преовладају I).

2.3. Психолошки аспекат: разумевање других (E) /себе (I). Да ли се неки од ваших поступака вама чине неразумљивим? Да ли код вас настају стања унутрашње празнине? Шта радите ако морате дуго остајати у самоћи? (E воле „мислити наглас“, имају потребу за саговорницима за „пуњење“, без њихове процене вредност сопствених активности није толико очигледна; I се умарају од бројних контаката, теже малобројним устаљеним контактима).

2.4. Физички аспекат: трошење енергије (E) /штедња енергије (I). Утврдите да ли треба кочити човека или гурати га напред у уобичајеним условима делатности. Је ли за њега карактеристична тенденција да пребаци или подбаци радну норму? Је ли икад корио себе због пасивности? Колико често мора да жали због оног што је урадио? Колико му је развијена самоконтрола на блиским психолошким растојањима? (видети коментаре за п. 2.1; уз то, ако се човек клони одређених тема беседе или одређене делатности, ово не говори о интроверзији, већ само о његовој несигурности; међутим, ако у области у којој је човек несумњиво стручан он ипак више воли да задржава, да умерава, да регулише уместо да активише и надахњује друге својим примером, ово је I).

3. Логика (T) – етика (F).

Као чисти знак ова дихотомија означава објективност/субјективност, одвојеност/увученост. Нивоски знакови ће бити такви:

3.1. Интелектуални аспекат: инструменталне (T) /вредносне (F) процене. Како човек процењује информације које су нове за њега? Да ли уме замислити себе изван ситуације у којој се налази (T)? Јесу ли његове мисли праћене нехотичним проценама добро/лоше (F)?

3.2. Социјални аспекат: оријентација на задатак (T) / човека (F). Истражити како погоршавање или побољшавање неформалних односа на послу утиче на радну способност човека. Како се мења његова радна способност ако једна непријатна личност ради поред њега? Како реагује на морална охрабрења? (F су склони да ставе своју компетентност у зависност од тога да ли су успели да се уклапају у неформални круг дружења на послу, да буду у току односа међу људима који га окружују).

3.3. Психолошки аспекат: непажња (T) /пажња према невербалним сигналима (F). Како сазнајете у каквом је стању човек? Како изгледа један тужан човек? А један весео? О чему вам говори интонација саговорника? Да ли вам се обраћају људи за утеху? Како разликујете једног непоштеног човека од једног поштеног? (T обично чују информацију, док F чују интонацију).

3.4. Физички аспекат: механичност (T) /надахњивање предмета (F). Да ли човек има ауто? Је ли му икад пало на памет да ствари технике такође могу имати карактер? Ако се навикне на предмете, шта осећа кад их изгуби? Шта наиме га секира? (што су многострукије емоционалне реакције или вредносне процене човека разним поводима, то је већа вероватност да је он F).

4. Сензорност (S) – интуитивност (N).

Као чисти знак означава материјалност (S) /идеалност (N).

4.1. Интелектуални аспекат: конкретност (S) /апстрактност (N) мишљења. Може се утврдити из садржаја одговора на ма која проблемска питања. Такође је способност градити и пратити сложене мисаоне конструкције лишене очитог предметног садржаја (N) или обрнуто, преоптерећивати причу детаљима, позивати се на искуство и/или традиције (S). Анализа форми сновиђења такође даје нешто.

4.2. Социјални аспекат: иновативност (N) /утилитаризам (S). Шта занима човека? Какву корист има од својег интересовања? Колико је прагматичан? Је ли му својствено пожртвовање? Да ли би се бавио занимљивим али бескорисним с гледишта материјалног узврата послом? Колико брзо хвата новитете?

4.3. Реалистичност самопроцене (S) /потцењивање-прецењивање (N). Утврдите да ли човек познаје своју праву вредност (са гледишта новца, социјалног престижа, на крају крајева, напросто „корисности“ за оне који га окружују)? Како реагује када му дају погрешну са његовог гледишта процену (потцењују му статус)? Има ли неких комплекса ниже вредности? Можда сматра себе непризнатим талентом и сл.?

4.4. Прилагођеност (S) /неприлагођеност (N) на свакодневни живот. Да ли би могао да брзо настани и устали се на новом месту? Је ли се икад пресељавао? (одговори „да“-„не“ на ова два питања још ништа не говоре о S/N, али много информација може пружити прича о околностима које су пратиле пресељавање – наиме, како се оно одвијало). Како човек купује намирнице на пијаци? Како бира себи робу у продавници? Како спрема стан, кува, обавља кућне послове?

COUNTER REMOVED